Damjan Ljubibratić
Born
Дамјан Љубибратић
NationalityOttoman
Other namesDamjan the Serb
Occupation(s)Serbian Orthodox monk and diplomat
Known forthe secretary of Patriarch Jovan Kantul

Damjan Ljubibratić (Serbian Cyrillic: Дамјан Љубибратић), known as Damjan the Serb (Дамјан Србин) was a Serbian Orthodox monk and diplomat, the secretary of Patriarch Jovan Kantul (s. 1592–1614).

Life

Origin

Ljubibratić hailed from the Trebinje region, and was a descendant of the Ljubibratić noble family. He was a monk of the Patriarchal Monastery of Peć, and became the secretary of Patriarch Jovan Kantul.

He was the top diplomatic agent of the Herzegovina and Peć chieftains, who had put themselves at the leadership of the movement,[1] which would organize the uprisal in Ottoman areas.

Serb Uprising of 1596–97

The Orthodox Christians in the Balkans sought the right moment to revolt against the Ottomans.[2] Serbian, Greek, Bulgarian and Albanian monks visited European courts for help.[2] The Banat Uprising (1594) had been aided by Serbian Orthodox metropolitans Rufim Njeguš of Cetinje and Visarion of Trebinje (s. 1590–1602).[3] In 1596 revolts spread into Ottoman Montenegro and the neighbouring tribes in Herzegovina, especially under influence of Metropolitan Visarion.[3] Visarion and the chieftains in Herzegovina asked the Pope for help.[4] A Ragusan document from the beginning of 1596 claims that many Herzegovinian chieftains with the metropolitan gathered in the Trebinje Monastery where they swore oath "to give up and donate 20,000 heroes to the emperors' light."[5] Grdan and the rebels were defeated on the Gacko Field sometime in 1597. The rebels then made peace with the Ottomans, and Grdan was forgiven by Ahmed Pasha Khadum.[6] However, Grdan and Patriarch Jovan would continue to plan revolts against the Ottomans in the coming years.[7]

1599

In April 1599, Damjan again gave the pope a letter from Patriarch Jovan Kantul.[8]

1604–05

In 1604, Damjan enumerated these regions that were ready for uprisal: Dračevica, Zupci, Riđani, Nikšići, Banjani, Piva, Drobnjaci, Morača, Trebinje, Rudine, Gacko, Plana, Kolašin, Vraneš, Mileševo, Sjenica, Novi ...[9]

In 1605, he went on a diplomatic mission to the Republic of Ragusa, discussing the redemption of some slaves from Senj.[10]

References

  1. ↑ Viktor Novak (1951). Istoriski časopis. p. 484. Калуђер Дамјан Љуби- братић, главни дипломатски агент херцеговачких и пећких старешина, које су се ставиле на чело покрета, ...
  2. 1 2 Gregory Hanlon; University Research Professor Gregory Hanlon (22 February 2008). The Twilight Of A Military Tradition: Italian Aristocrats And European Conflicts, 1560-1800. Routledge. pp. 86–. ISBN 978-1-135-36143-3.
  3. 1 2 Editions speciales. Naučno delo. 1971. Дошло ]е до похреаа Срба у Ба- нату, ко]и су помагали тадаппьи црногоски владика, Херувим и тре- бюьски, Висарион. До покрета и борбе против Ту рака дошло ]е 1596. године и у Цр- иэ] Гори и сус]едним племенима у Харцеговгаш, нарочито под утица- ]ем поменутог владике Висариона. Идупе, 1597. године, [...] Али, а\адика Висарион и во]вода Грдан радили су и дал>е на организован>у борбе, па су придобили и тадапньег пеЬког патри^арха 1ована. Ова] ]е папи Клименту VIII послао писмо, у коме каже да би се, у случа^у када би папа организовао напад на Нови, дигла на оруж]е и херцего- вачка племена: Зупци, Никшипи, Пивл>ани, Банъани, Дробшаци, Рудине и Гацко. Пошто ...
  4. ↑ Rajko L. Veselinović (1966). (1219-1766). Udžbenik za IV razred srpskih pravoslavnih bogoslovija. (Yu 68-1914). Sv. Arh. Sinod Srpske pravoslavne crkve. ... од шпанских представника и других, а херцеговачки митрополит Висарион са главарима обратио се 1596. године римском папи за помоп. Следепе године, 1597., под воЬством херцеговачког митрополита Висариона и никшипког водводе Грдана дигли су се на устанак БрЬани, Ецелопавлипи, Никшипц Пиваьани и Дробъьаци али су се после пораза на Гатачком пшьу ... понуЪени опроштад од Турака. " После неуспелог устанка водвода Грдан задедно са патридархом Лованом 'П.
  5. ↑ Istorisko društvo Bosne i Hercegovine (1959). Annuaire de la Société historique de Bosnie et Herzégovine. Istorisko društvo Bosne i Hercegovine. из Дубровника из почетка 1596 тврди да су се многи херцего- вачки главари са митрополитом састали у требшьском манастиру и заклели »да Ье се дати и поклонити светлости импературови су 20 тисуЪа ]унака«. Устаници ...
  6. ↑ Stanojević, Gligor; Vasić, Milan (1975). Istorija Crne Gore (3): od početka XVI do kraja XVIII vijeka. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. OCLC 799489791. Затим се Ахмет-паша Кадум помирио са војводом Грданом и опро- стио му.7 Млечанин Лацаро Соранцо, савременик догађаја и писац једне књиге о Турској, оставио је најинтересантнију и најпротиврјечнију биљешку о покрету ...
  7. ↑ Zapisi. Vol. 3. Cetinjsko istorijsko društvo. 1929. p. 97. Јовановићи су огранак племена Никшића. Њихов родоначелник Никша био је син грбаљскога бана Илијона, а сестрић Немањића. Никша је дошао у Жупу одмах иза смрти цара Душана. Од њега се у Жупи развило Јако племе, које је доцније натурило своје име старој жупи Оногошту. Од овог племена био је чувени херцеговачки војвода Грдан Никшић, који је 1597 — 1612 дизао буне противу Ту- рака и склапао савезе с европским владарима.
  8. ↑ Mihić 1975, p. 179
    Априла 1599. године калуђер Дамјан Љу- бибратић поново носи писмо папи од патријарха Јована. Папа је прихватио ...
  9. ↑ Vinaver 1953, p. 57
    Дамјан је набројао ове области спремне за устанак: Драчевица (код Херцегновог), Зуп- ци, Риђани, Никшићи, Бањани, Пива, Дро- бњаци, Морача, Требиње, Рудине, Гацко, Плана, Колашин, Вранеш, Милешево, Сјени- ца, Нови ...
  10. ↑ Vinaver 1953, p. 59
    Године 1605 Дамјан је поново путовао ди- пломатским пословима. У Дубровнику је уго- ворио да откупи неко робље из Сења, како би заварао траг. Дамјан и Доминик Андри- јашевић су обилазили аустриске дворове, безуспешно ...

Sources

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.