Niko Bartulović | |
|---|---|
 | |
| Born | December 23, 1890 |
| Died | 1945 unknown |
| Nationality | Austria, Yugoslavia |
| Occupation(s) | writer, publisher, journalist and translator |
| Known for | Being one of the founders and ideologists of Organization of Yugoslav Nationalists from 1921 Joining the Chetniks during World War II |
Niko Bartulović (23 December 1890 – 1945) was an Austrian and later Yugoslav writer, publisher, journalist and translator known for being one of the founders and ideologists of the Organization of Yugoslav Nationalists in 1921. He joined the Chetniks during World War II.[1]
Before World War II
Bartulović was born on 23 December 1890 in Stari Grad, Hvar, Dalmatia, Austria-Hungary (modern-day Croatia).[2]
Bartulović was the editor of journal "Pučka sloboda". In 1914, after the assassination of Archduke Franz Ferdinand he was arrested.[3]
Bartulović initiated and organized the publishing of the literary magazine Književni jug in 1918 while Branko Mašić provided financial sources.[4] At the end of 1918, after World War I, he publicly proclaimed in Zagreb that Dalmatia would join the Kingdom of Serbia alone, if Zagreb did not want to do so.[5] Bartulović is known as one of founders of the Organization of Yugoslav Nationalists (ORJUNA) in 1921, and one of its main ideologists.[6]
On 28 May 1933 he was one of the speakers during a great anti-revisionist meeting held in Belgrade against attempts to revise the post-WWI peace agreements which was broadcast by Radio Belgrade, Radio Zagreb and Radio Ljubljana.[7]
During World War II
In spring of 1943 Bartulović and two of his associates from Split travelled to Kolašin in the Italian governorate of Montenegro and met with the Chetnik ideologist Dragiša Vasić.[8] Bartulović eventually joined the Chetniks.[9]
When the Chetniks entered Dubrovnik at the end of 1943, members of the local ORJUNA established numerous Chetnik detachments that were merged into the Chetnik Battalion Lastovo.[10]
It was speculated that Bartulović died as member of Chetnik forces at the end of 1943.[11] Still, Bartulović participated in the Ba Congress held between 25 and 28 January 1944 where he was elected as member of the committee of the Yugoslav Democratic National Union, a new political party established during the congress. After the capitulation of Italy in late 1943, the German forces occupied Split and put Bartulović to prison because of his contacts with Yugoslav government-in-exile,[12] and he remained in German prison from 29 March to 26 October 1944.[13]
Death
Many post-war Yugoslav published works contain an inaccurate date of his death as 1943.[14] Some sources state that he was murdered in 1945, based on orders of the Communist Party of Croatia, with full knowledge and support of Vladimir Bakarić and the Communist Party of Yugoslavia, because he was a Chetnik.[15][16]
Freemasonry
According to some sources Bartulović was a freemason.[17] Together with Ferdo Šišić, Grga Novak and Vasilj Popović, Bartulović allegedly belonged to the influential Freemason lodge Dositej Obradović, which spread ideas about integral Yugoslavism within the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes.[18]
During World War II, Bartulović belonged to a group of Croats from Dalmatia who wished to establish a "Yugoslav Revolutionary Movement" which would include all Croats who had not aligned themselves with the communists or Ustaše and establish military units under the name of the "Yugoslav Legion".[19]
Bibliography
Bartulović's bibliography includes:
- Ivanjski Krijesovi. Novele", 1920, Tisak i naklada „Tipografija" D. D. Zagreb
- Bartulović, Niko (1925). Od revolucionarne omladine do Orjuna: istorijat jugoslovenskog omladinskog pokreta. Direktorijum Orujne.
- Bartulović, Niko (1929). Na prelomu: roman. Narodna štamparija.
References
- ↑ Стварање. Стварање. 1964. p. 1204.
Бартуловић Нико (1890—1943), књижевник, публицист и преводилац: као један од вођа националистичке омладине улази у уредништво листа „Слобода" 1913; осуђен као велеиздајник (1914) .
- ↑ Brozović, Dalibor (1999). Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod "Miroslav Krleža". p. 643. ISBN 978-953-6036-29-5.
Bartulović, Niko, hrv. književnik i novinar (Stari Grad na Hvaru, 23. XII. 1890 - ?, jesen 1943). Studirao na filozofskim fakultetima u Pragu i Grazu (1910-12). U mladosti jedan od vodećih predstavnika nacionalističke omladine, poslije prihvatio ...
- ↑ Gulić, Milan. "Dalmatinska javnost i Sarajevski atentat" (PDF). Istorija 20 veka. Institut za savremenu istoriju. 1/2016: 45. Retrieved 26 May 2020.
List Pučka sloboda je pokrenut 1907. kao glasilo Hrvatske pučke napredne stranke. Izdavač i odgovorni urednik je bio dr Josip Smodlaka. Tokom izlaženja lista ulogu urednika su obavljali i Milan Marjanović, Ivan Bulić, Oskar Tartalja, dr Ivo Tartalja i Niko Bartulović... Niko Bartulović je optužen da je tokom 1913. i 1914. kao član Nacionalističke omladine „širio velikosrpsku propagandu, koja je smjerala na otrgnuće zemalja, u kojima žive Južnoslaveni, od jedinstvenog sklopa A-U Monarhije".
- ↑ (Đurić 1962, p. 216):"Најважнију улогу у покретању »Књижевног Југа« имали су Нико Бартуловић и Бранко Машић. Бартуловић је обавио послове око организације редакције, док је Машић дао новце. "
- ↑ Kostić, Lazo M. (1955). Megalomanija jednog malog i neskrupuloznog naroda. Srpska knjiga. p. 73.
Кад је 1918 Загреб оклевао да ли ће се прикључити Ср- бији, усред Загреба је узвикнуо Нико Бартуловић да ће Дал- мација, ако Загреб и даље оклева, сама ... С друге стране, многи су католицИ далматински пришли четницима.
- ↑ (Jovanović 1974, p. 161):"Нико Бартуловић, масон и јавни политички радник, био је члан Директоријума Орјуне, један од оснивача ове терористичке националистичке организације југословенски оријентисане омладине, њен идеолог."
- ↑ (Rudić, Denda & Đurić 2018, p. 293)
- ↑ Bilten. Udruźenja. 1979. p. 55.
Истина је да је књихевник Нико Бартуловић био на страни Равногорског покрета, јер сам имала част да га лично упознам у Колашину у пролеће 1943. године када се, са још двојицом Сплићана, састао са адвокатом Драгишом Васићем претседником Националног Равногорског...
- ↑ (Donat 1998, p. 167):" ... doživjeti na vlastitoj koži, i zbog nje gotovo propasti«, da bi se u odluku ugradila ozbiljnost, Bartulović riskira — postaje četnik."
- ↑ (Mirošević 1992, p. 188)
- ↑ Balkovec, Bojan (2009). Jugoslavija v času: devetdeset let od nastanka prve jugoslovanske države. Historia. pp. 63–. ISBN 978-961-237-295-8.
Rođeni Starigrađanin Niko Bartulović (1890–1943) bio je urednik Orjunina glasila Pobeda, a poginuo je kao pripadnik četničkih postrojbi.
- ↑ Sveske Zadužbine Ive Andrića. Zadužbina. 1985. p. 40.
- ↑ Sveske Zadužbine Ive Andrića. Zadužbina. 1985. p. 40.
...а по свој прилици и због веза које је нмао током рата са избегличком владом у Лондону, Бартуловић је ухапшен...
- ↑ Bartulović, Niko (2003). Glas iz gorućeg grma. Srpsko kulturno društvo Prosvjeta. p. 454. ISBN 978-953-6627-58-5.
- ↑ NIN. nedeljne informativne novine. Politika. 1992. p. 42.
Загрепчанином, такође југосло- венским националистом (вјероватно се ради о Владимиру Фелеру, секретару Министарства унутрашњих послова Краљевине Југославије). Бартуловић и Фелер су, изгледа, убијени ...С обзиром на углед Нике Бартуловића и место смрти, јасно је да је одлука о његовој ликвидацији донесена у...
- ↑ NIN. nedeljne informativne novine. Politika. 1992. p. 29.
...је Нико Бартуловић, каже, убијен после рата јер је био четник.
- ↑ Jugoslavije, Antifašističko veće narodnog oslobođenja; Odić, Slavko F. (1967). Prvo zasjedanje Antifašističkog vijeća narodnog oslobodenja Jugoslavije, Bihać, 4-6. X 1966: Zbornik radova naučnog skupa. Muzej Avnoja i Pounja. p. 348.
- ↑ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр.03/2018, година XIV. vol.33 "Виктор Новак је заједно са Фердом Шишићем, Ником Бартуловићем, Гргом Новаком, Васиљем Поповићем и другима, припадао утицајној југославенској масонској ложи Доситеј Обрадовић, која је у Краљевини СХС ширила интегрално југославенске идеје
- ↑ (Đuretić 1997, p. 288):"...групација је постала шира онда када су на њено чело дошли Нико Бартуловић и Радмило Грђић с намером да формирају Југословенски ..."
Sources
- Đurić, Vojislav (1962). Ivo Andrić. Institut za teoriju književnosti i umetnosti.
- Rudić, Srđan; Denda, Dalibor; Đurić, Đorđe (2 July 2018). Dobrovoljci u Velikom ratu 1914-1918: = The Volunteers in the Great War 1914-1918. Istorijski institut : Institut za strategijska istraživanja : Matica srpska. ISBN 978-86-7743-129-7.
- Đuretić, Veselin (1997). Violence against the Serb uprising. Institut. ISBN 9788671790246.
- Mirošević, Franko (1992). Počelo je 1918.--: Južna Dalmacija 1918-1929. Školska knjiga. ISBN 978-86-03-00818-0.
- Jovanović, Nadežda (1974). Politički sukobi u Jugoslaviji: 1925-1928. Rad.
- Donat, Branimir (1 January 1998). Politika hrvatske književnosti i književnost hrvatske politike. Matica hrvatska. ISBN 978-953-150-157-6.
Further reading
- Nikola Žutić, Нико Бартуловић – римокатолик четник, Belgrade, 2010.