Stefan Balšić Maramonte | |
---|---|
Lord | |
Born | before 1402 |
Died | after 1440 |
Noble family | Balšić noble family |
Spouse | Vlajka Kastrioti |
Father | Konstantin Balšić |
Mother | Helena Thopia |
Stefan Balšić (Serbian Cyrillic: Стефан Балшић; Albanian: Stefan Balsha); fl. 1419-40), known as Stefan Maramonte, was a Zetan nobleman. He was the son of Konstantin Balšić[1] and Helena Thopia. After Konstantin's death (1402), Helena entered the Republic of Venice and then lived with her sister Maria. Since Maria was married to Philip Maramonte, the Venetians and Ragusans often referred to Stefan Balšić with the name Maramonte.[2] He was initially a close associate to Zetan lord Balša III (r. 1403-1421), being his vassal.[1] Balša III and Stefan fought against the Republic of Venice, and Stefan helped in the administration of the land as co-ruler with Balša III,[3] he did however not succeed Balša III.[4] Balša III, who died on 28 April 1421, had decided to pass the rule of Zeta to his uncle, the Serbian Despot Stefan Lazarević. When the Second Scutari War between Venice and Despot Stefan began, he [...].[4] Stefan left Apulia in the summer of 1426, seeking to take Zeta.[5] During the 1427–28 conflict, Maramonte went to the Ottoman court where he sought the support of Sultan Murad II for his appointment as the Lord of Zeta. There, he met Skanderbeg, who was a hostage at the Ottoman court.[6] Maramonte married Vlajka Kastrioti, the sister of Skanderbeg. Supported by the Ottomans, Maramonte, accompanied by Gojčin Crnojević and Little Tanush, plundered the region around Scutari and Ulcinj, and attacked Drivast in 1429, but failed to capture it.[7] Since his attempts failed, Maramonte surrendered to the Venetians and served as their military officer in the campaigns in Flanders and Lombardia.[8]
See also
Ancestors of Stefan Maramonte | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Annotations
- His name was Stefan Balšić (Latin: Stephanus de Balsis), but he was called Stefan Maramonte (sr. Stefan Crnogorac, de. Stephan Czernogoraz), meaning "Stefan from the Black Mountain (Montenegro)" (Latin: Stephanus de Maramonte Zarnagorae).
References
- 1 2 Milan Šufflay (1920). Kostadin Balšić, 1392-1402: historijski roman u tri dijela. Merkur. p. 197.
Stefan de Maramonte
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, p. 119, OCLC 175122851,
...може се као доста поуздано прихватити дшшљење да је Стефан Балшић Марамонте био син Конставл-ина Балшића и Јелене Тогшје....његова је удовица отишла у Млетке, а затим се повуклакод своје рођаке Марије Топија, удате за Фшшпа Марамонте...Ду-бровчани и Млечани често називали Стефан Марамонте.
- ↑ Božić, Ivan (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. p. 176.
- 1 2 Zagreb (Croatia). Leksikografski zavod FNRJ.; Ivo Cecić; Jugoslavenski leksikografski zavod; Igor Gostl (1955). Enciklopedija Jugoslavije. Jugoslavenski leksikografski zavod.
... nazivali Stefan de Maramonte. Neko vrijeme on je ratovao s BalSom proti v Mleíana i uíestvovao s njim u upravljanju zemljom, ali nije naslijedio BalSu. A kada je poíela borba izmedu despota Stefana i Mlecana oko zetskih posjeda, on je, ...
- ↑ Nikos A. Veēs (1920). Byzantinisch-neugriechische Jahrbücher. Verlag der "Byzantinische-neugriechischen Jahrbücher.". p. 8.
Stephan de Maramonte
- ↑ Ćorović, Vladimir (13 January 2014). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. p. 340. GGKEY:XPENWQLDTZF.
Tamo, među Turcima, Maramonte je naišao na Đurđa, sina Ivana Kastriota, koji beše došao na turski dvor kao taoc, pa tu primio islam i postao Skenderbeg.
- ↑ Ćorović, Vladimir (13 January 2014). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. p. 340. GGKEY:XPENWQLDTZF.
Са турском помоћу кренуо је Марамонте крајем 1429. год. на Зету и похарао околину Скадра и Улциња. Напао је и Дриваст, и заузео му је подграђе, али самог града није освојио. У тим борбама учествовали су на његовој страни Гојчин Црнојевић и Мали Тануш из племена Дукађуна. Млеци су уценили Марамонтову главу са 500 дуката. Деспот га је међутим онемогућио код самих Турака.
- ↑ Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije. Službene glasink. p. 96. ISBN 978-86-7549-921-3.